Прокупац је српска аутохтона сорта грожђа (Витис винифера) која се користи за прављење ружичастих и црвених вина.
Прокупац, звани и рскавац, каменичарка, црнка, нишевка, никодоминка је сорта стара око 1000 година. Постоје записи који указују на то да се ова сорта гајила у време Кнеза Лазара. У једној од повеља Кнегиње Милице из 1395. године у којој се потврђује да она поклања виноград манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори стоји прво помињање словенског имена Прокупља, али и указивање да је тај крај богат виновом лозом што потврђују бројни записи путописаца који су се у то доба кретали путем од Цариграда ка Риму. Процењује се да је Топлички регион у то време имао око 5000 ха винограда, док је данас то свега 765 ха. Ипак, прокупац се из постојбине проширио у оближњу Жупу где га и данас има највише. Према историјским и археолошким изворима Жупа заузима значајно место у вековној традицији српског виноградарства и винарства већ више од 3000 година. У писаним документима први пут се помиње још 1196. у Студеничкој повељи, где стоји записано да је жупан Стефан Немања манастиру Студеници даровао виноградарска села у Жупи. Некада су и три највећа српска манастира Хиландар, Студеница и Жича, кроз читав средњи век имали своје винограде и подруме вина у Жупи. Славни српски кнез Лазар имао је у Жупи своје подруме у пољани Крушевица. Вино је у Жупи вековима било знак моћи, богатства, власти, али и извор опстанка.
Пили су га келтски ратници, римски легионари, византијски стратези, српски жупани и цареви, епископи и архиепископи, па чак и турски бегови.
Препоручена сорта за квалитетна вина. Вино је пријатног укуса и специфично за сорту. Производе се ружичаста вина као и вина отворене и затворене рубин – боје. Вино је цењено на домаћем тржишту, а као купажно налазило је пласман и на иностраном тржишту. Од осталих производа од ове сорте су познати вињак, лозовача и комовица.